Џингис-кан

Легенде о Џингис-кану говоре нам и о томе да се, за разлику од осталих освајача, велики кан противио изради портрета, слика и кованог новца на коме би били његов лик и име. Једна популарна монголска песма каже: „Покушали смо да замислимо твој лик, покушали смо, али нам се у глави заорио мук и отегао крик.“

Лишен Џингис-канових портрета и монголских забелешки, свет је дао машти на вољу. Будући да се забрана сликања његовог лика одржала педесет година после његове смрти, различити народи су у међувремену развили сопствене представе о њему. Кинези су га приказивали као седог чичицу паперјасте браде и недокучивог погледа, који је пре личио на неког њиховог мудраца, него на страшног монголског ратника. Персијски минијатуриста га је замислио као турског султана на трону, а за Европљане је остао слика и прилика варварства, освајач лица искривљеног од срџбе, са опрезним, свирепим очима.

Џингис-кана у „Госте из прошлости“ доводи нам ауторка текста Александра Јагодић.