Дан примирја у Првом светском рату - сећање на храброст знаних и незнаних јунака

Обележавамо Дан примирја у Првом светском рату. У Великој Британији, Канади, Аустралији и Француској, 11. новембар је дан сећања на ветеране из Првог, али и Другог светског рата. Србија овај дан празнује од 2012. После четворогодишњег рата, највећег до тада у историји, на данашњи дан 1918. у 11 сати потписано је примирје, односно капитулација Немачке. Споразумом из Компјења је договорен прекид ватре, повлачење немачких трупа, размена заробљеника, као и споразум о ратној одштети и уништавање немачких ратних бродова и подморница. Рат је формално окончан Версајским миром 28. јуна 1919. Велики рат, како се први глобални оружани сукоб звао до избијања Другог светског рата, однео је милионе живота, срушио нека царства, исковао и неочекивана савезништва од којих су тек нека издржала тест времена. Србија је током тог рата прошла можда и највећа страдања али и најблиставије тренутке своје историје. Зато у данашњем Магазину подсећамо на рат, допринос српског војника сламању Централних сила али и питамо да ли појмови примирја и савезништва имају подједнако значење данас као и те 1918. године. Наш гост је историчар Велјко Станић.

Једно од неочекиваних, у Великом рату искованих савезништава, било је оно између Србије и Велике Британије. Најпре, Британија није намеравала да улази у континентални сукоб, али је у њега увучена немачком инвазијом на Белгију. Уз то, догађаји везани за краљоубиство у Београду 1903. оставили су веома неповољан траг на међусобне односе који су били и формално прекинути три године. Упркос томе, рат доноси велики преокрет. Отпор Србије надмоћним противницима, страдања становништва у епидемијама, и посебно пад Србије крајем 1915, оставили су дубок утисак на британско јавно мњење и елиту. Поред медицинске помоћи становништву које је косила епидемија тифуса, Српски потпорни фонд Велике Британије прикупио је огромну финансијску помоћ која је долазила са свих страна царства, а организовао је и пријем српских дечака за наставак школовања у Британији. Како Велика Британија чува сећање на Први светски рат и да ли памти савезништво са Србијом из тог времена чућемо од Иване Милорадовић која се јавља из Лондона.

Овог понедељка у нашој рубрици Из тонског архива Радио Београда, глас из прошлости биће глас Радослава Веснића, глумца, професора дикције, новинара али и учесника у Балканским и Првом светском рату. Рођен је у Краљеву с краја 19-ог века и таман стао за ратове који су почели 1912. године, од Куманове до Солунског фронта 1918. У међувремену је глуму учио код Маге Магазиновић у Београду и Константина Станиславског у Москви где се опорављао од рањавања у борбама у Добруџи. Био је оснивач и доживотни председник Савеза удружења ратника ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године. На Дан примирја слушамо сећања Радослава Веснића на Први светски рат. Снимак је сачињен 1974. године.

Са вама, Јелена Видић.

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње