Мирјана Никић (1959 - 2024)

Мирјана Никић у  Радио Београд долази 1986. године као студенткиња светске књижевности на Филолошком факултету и историје уметности на Филозофском. Прва искуства стекла је на тада веома популарном и младом програму „Београд 202“. Рано препознавши њен таленат, брзину, способност, бритке - и мисао и говор, огромно опште образовање, уредници – на првом месту легендарна Бранка Милошевић – брзо су јој омогућили да из репортерских пређе у водитељске воде. Практично није било емисије коју није припремала и водила, у свакој остављајући аутентични печат. 

На „двестадвојци“ остаје до почетка деведесетих, да би се радију вратила средином деведесетих - прво кратко као уредник и водитељ Јутарњег програма на Радију С да би од 1996. прешла на Први програм Радио Београда на којем остаје до краја каријере. У више наврата Мирјана Никић уређивала је и водила Јутарњи програм, затим емисију Редакције за иностранство „Вечерас заједно“; тросатни програм преподневне хоризонтале „Таласање“, а онда „Магазин на Првом“. Незабораван и доминантан траг оставља у ауторским емисијама „Пулс“ и „Којекуда“ са Елизабетом Арсеновић. Тај радијски двојац реализовао је око хиљаду сложених емисија – највише репортажа снимљених на терену широм Србије, региона, али и Шведске, Турске, Туркменистана и Кине – за 22 године сарадње. Неке од емисија су награђене престижним наградама на домаћим и међународним фестивалима. Такође, небројено је специјалних емисија које имају ауторски и водитељски потпис Мире Никић – од новогодишњих специјала, преноса Београдског маратона, великих државних и друштвених догађаја, све до ванредних програма на којима је радила данима, попут оних током бомбардовања 1999. или катастрофалних поплава 2014.

Прецизна мисао, врхунска дикција, изузетан осећај за важност и релевантност информација,  окретност у разговорима, под‌једнако са обичним људима, као и са врхунским интелектуалцима; брзина репортерске реакције; таленат за грађење репортерских слика на терену речима, на начин да су сами слушаоци често говорили да описивано боље виде него да су сами гледали; духовитост, хумор, шарм, али и преданост и љубав према послу и огромна одговорност за све што је радила; воља да младим колегама пренесе своје знање, врло посебна колегијалност и атмосфера коју је правила у редакцијама у којима је радила – све то заједно чини један огроман печат који ће у Радио Београду заувек остати запамћен именом Мирјане Никић.