Емоционална глад се не може заситити храном, иако многи то покушавају...

У седмици која је за нама, и ове године 10. октобра, у нашој земљи, али и широм света, обележен је Светски дан менталног здравља. Донекле је мање познато да је цео октобар у Календару јавног здравља означен као месец правилне исхране.

Желећи да скрену пажњу на оба, Министарство здравља и Удружење за прехрамбену индустрију Привредне коморе Србије као иницијатори националне кампање "Тежи равнотежи" покренуте још 2018. године, представили су резултате онлајн истраживање у којем је учествовало више од хиљаду испитаника, а који су одговорили на питања о томе на који начин емоције утичу на њихове прехрамбене навике - и када је реч о врсти хране коју конзумирају, али и о количини. Тим поводом наши саговорници ће бити Димитрије Ивановић из Привредне коморе Србије и прим. др Марија Ђуровић, психијатар, субспецијалиста психотерапије, Шеф Одсека за адолесцентну психијатрију и психотерапију Болнице за психијатрију КБЦ Др Драгиша Мишовић у Београду. Између осталог чућете зашто се емоционална глад не може никада и никако заситити храном и зашто би особе које пате од све учесталијег светског јавно-здравстеног проблема, а то је гојазност, осим код ендокринолога обавезно требало да се лече и код психијатара или психотерапеута.

У "Магазину на Првом" и о:

- овогодишњем добитнику Нобелове награде за мир, јапанској организацији "Нихон Хиданкјо" коју су још 1956. године основали преживели после бомбардовања Хирошиме и Нагасакија са само једним циљем - да се нуклеарно оружје никада више не употреби,

- представљању двотомне збирке новинских репортажа "Даље од краја света" Мирка Бојића, новинара, дописника, уредника и писца новинске куће „Политика“, у издању Библиотеке "Милутин Бојић" и РТС Издаваштва, која доноси обиман избор његових репортерских текстова из разних крајева света објављених у "Политици", "Илустрованој Политици" и НИН-у у периоду између 1963. и 1998. године, што је само мали део Бојићевог новинарског опуса,

- а у нашој редовној рубрици "Из Тонског архива", овог понедељка глас из прошлости који је забележио неки од микрофона Радио Београда биће глас Ксеније Атанасијевић, прве жене која је докторирала на Београдском универзитету 1922. године, а чућемо њена сећања на рад на универзитету управо у периоду између два светска рата.

Са вама - Елизабета Арсеновић