Родитељске муке

Свако време има своје бреме. И дѐтӣњство и тинејџерско доба носе своју муку, али кад дође родитељство, почињу праве битке. За не поверовати колико страха, среће, стрепње, али највише љубави, може донети улога родитеља. Но, све би било лакше кад не би било запиткивања: „Јер гуче? Јер пузи? Јер седи?“, и тако у бескрај. Сва та питања у глави збуњеног родитеља претворе се у једно огромно: како ли ћу, уопште, одгајити дете? На комоди увек стоји торба у двострукој тежини детета, пуна марамица, играчака, флашица, спремна за понети. У парку вас обавезно дочека нека мама расположена за разговор, док вама душа вапи за тишином. „ Јер сте проходали?“, усхићено пита. Размишљам: „ Ја, ево, одавно ходам, а дете је проходало пре два месеца“. Насмешим се, климнем главом, а она наставља: „Ми смо баш поносни јел` смо рано проходали!“