Читај ми!

Младен Марков

Током 2024. године, у којој Радио Београд обележава 100 година постојања, у оквиру емисије ''Код два бела голуба'' сваког понедељка слушаћемо емисије које говоре о историји наше радио станице, и о људима који су стварали ту историју.

''То смо ми Банаћани! На тако мало простора толико даровитог света. Па ја одавде из Самоша пешке могу да идем у Црњанскову Иланчу и Пупинов Идвор, могу и до Орловата Уроша Предића, а и Васко Попа ми је био ту на пушкомет. Ова земља је рађала такве људе.'' - рекао је у једном интервјуу Младен Марков, писац за кога је Јован Ћирилов написао да је ''нека врста банатског Балзака''.

Младен Марков рођен је 9. септембра 1934. године у банатском селу Самош. Створио је низ аутентичних и вредних књижевних дела. За збирку прича ''Старци на селу'' добио је Андрићеву, а за роман ''Укоп оца'' Нинову награду. Радио је у животу многе послове: био курир, продавац, физички радник. У периоду од 1958 до 1971. радио је као новинар репортер у Радио Београду. О овој медијској кући оставио је следећи запис: ''Несумњиво је да је Радио Београд установа од националног интереса, институција као што су Политика, СКЗ, Матица српска... Нужно је неговати Хиландарску, где треба да нађе место најбоље што има у нас зарад очувања језика.''

Новинарски посао омогућио му је да путује по Србији и стекне нова искуства, што га је припремило за нове књижевне подухвате. Преминуо је 9. јануара 2015. године у Београду.

О овом писцу, за кога су многи рекли да је уверљиви и поштени хроничар Баната, његовог села и судбине земљака Банаћана, говоримо у вечерашњој емисији ''Код два бела голуба''.

 

 

                                                                                                                                                                                                                                    Аутор емисије: Војислав Карановић

 

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи