Читај ми!

Избрисани у Словенији

Живот Срба после „службене смрти“

После распада Југославије, у Словенији је термин „избрисани“ постао синоним за правни статус многих грађана, несловенаца, највише Срба. За тридесетак хиљада њих, то је био почетак дуготрајне државне тортуре у осамостаљеној југословенској републици.

Брисање из регистра становника, губитак држављанства, одузимање докумената, правни и физички прогон, депортација...постали су свакодневица за хиљаде Срба који су до тада имали уредан правни статус и стални боравак у Словенији.

Борба за људска права „избрисаних“ започета је тужбама које су стизале до тамошњег уставног суда, али и до Европског суда за људска права у Стразбуру. Помоћ је пружио и Амнести Интернешенал.

Држава Словенија је међутим три деценије игнорисала проблем избрисаних. Извињење и признање дискриминације стигло је тек пре две године од тадашњег председника Борута Пахора.

Прошле године у Љубљани отворен је Парк избрисаних. Подигнут је и Споменик сећања, али проблем није решен. Актуелна председница Словеније Наташа Пирц недавно је влади поднела предлог измена закона којима би коначно могао да буде решен статус „избрисаних“. Да ли ће се то десити, кроз шта су све прошли и са каквим проблемима се и даље суочавају „избрисани“ говоримо на почетку данашње емисије.

Протеклог викенда био је Међународни дан медицинских сестара. Читав здравствени систем у великој мери лежи на њиховим плећима. Иако су често у сенци лекара, без њихове посвећености лечење, нега и опоравак готово да су незамисливи. О положају медисинских сестара данас овим поводом разговарамо са Дијаном Оташевић, председницом Удружења медицинских сестара, техничара и бабица Републике Србије.

Србија је током Молијерових дана угостила романсијерку и продуценткињу радио-емисија „Франс култур“ Француског државног радија Мајлис Бесри. Сензационално је ступила на француску књижевну сцену пре четири године смелим првим романом „Треће доба“, који је исте године добио Гонкурову награду.

Мајлис у роману описује последње дане нобеловца Самјуела Бекета у старачком дому у Паризу. За наш магазин са њом је разговарала Драгана Ковачевић.

Овог понедељка глас из тонског архива Радио Београда биће глас књижевника Бранка В. Радичевића.

Писао је за децу, романе, песме, монографије, филмска сценарија. Заслужан је за покретање две културне манифестације- Дисовог пролећа у Чачку 1964-те и Драгачевског сабора трубача 1961-ве године. Истраживао је сеоске споменике по Србији а крајпуташ је назив који је он смислио, па тако данас сви знамо шта су споменици крајпуташи.

Са Бранком В. Радичевићем разговарао је новинар Душан Бошкович у емисији Радиоскоп 1978-ме године.Рубрику из тонског архива припрема Наташа Ћуковић.

 Уредник и водитељ Ана Томашевић.

 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару