Драган Лукић

Писане са идејом да дотакну лепоту тренутка, да буду весело сведочанство онога што нам природа и живот нуде, да скрену пажњу на потребу блискости родитеља и деце, али и људи уопште, песме Драгана Лукића у сваком времену изизивају носталгију. Ако унесете радост у свакодневицу, како је песник говорио, онда ћете волети свет око себе и свако животно доба биће испуњено сврхом постојања. Умећете да осетите природу, да сваким чулом уживате у лету птице, ћарлијању ветра, падању лишћа, снегу, потоку, звиждуку воза који јури, у небодеру пуном дечје граје, и на крају, схватићете и где одлазе старе године и како се треба радовати обичној пахуљици снега.

Кад год је говорио о књижевности за децу и њеном односу према литератури за одрасле, Лукић је увек истицао да је свако ко је одрастао сачувао у себи дечака и девојчицу, те да носи чари детињства целог живота. У том смилсу је тврдио да, као и многи други који се обраћају деци, у ствари пишу за човека уопште. По чарима детињства које је сачувао у себи, човек се  познаје као по јутру дан, говорио је Лукић.

Приврженост и посвећеност најмлађима, жељу да их кроз образовање, песмом, упути и припреми за свет одраслих који их чека, Драган Лукић потврдио је и дугогодишњим преданим радом у Радио Београду. Био је уредник Дечјег програма Радио Београда од 1964. до 1990. године. О радију као медију и о томе како он делује на децу, Драган Лукић је рекао: ''Ни позориште, ни телевизија нису тако интимни са дететом као што су радио и књига... У односу на књигу која има реч, радио има и два пратећа елемента музику и шум (ефекат) који појачавају доживљај... Радио је и прва литература за децу јер су они прво слушаоци, потом говорници и саговорници... и на крају читаоци… У ширем смислу радио и школује јер, везујући дете за реч, учи га основној људској комуникацији – разговору. А пошто речи граде слике, и другој људској врлини – маштању. А како се уз реч и понешто сазнаје, радио за децу поседује и трећу компоненту - сазнајну...''

 Аутор емисије: Александра Јагодић.