Читај ми!

Бирајући будуће занимање већина ђака прво размишља о плати

И ове године ће се више од 50.000 осмака и исто толико средњошколаца наћи пред дилемом коју средњу школу односно факултет да упишу и како да своје тинејџерске жеље или амбиције уклопе у реалност у којој различити профили годинама чекају на запослење, а аналитичари тржишта рада упозоравају да ће нека занимања нестати већ за пар година. Иначе, на питање шта вам је најважније приликом избора занимања, највећи број ученика каже новац. Стручњаци за професионалну оријентацију упозоравају да се одлука о избору занимања не сме доносити у последњем тренутаку јер је, у највећем броју случајева, реч о одлуци чиме ће се бавити наредних 40 година.  Избор занимања важан је за појединца и његову најближу околину, али и друштво јер свака особа треба да да ради на оном радном месту где ће бити најпродуктивнија и најзадовољнија, често подсећа наша гошћа, психолог која се више од тридесет година бави професионалном оријентацијом ђака Елеонора Влаховић.

Министарство за бригу о породици припрема измене Породичног закона које ће, поред осталог, увести забрану дечјих бракова. Како је наведено, дечји брак је један од видова насиља за који ће закон увести нулти степен толеранције. Према анализи Републичког завод за социјалну заштиту центри за социјални рад су током прошле идентификовали 182 детета у малолетничким браковима, од којих 12 дечака и 170 девојчица. У односу на 2022. годину, како наводе, број идентификоване деце у брачним заједницама, регистрованим или неформалним, опао је за 10 одсто. Подаци Уницефа показују да је више од 55 одсто жена ромске националности ступило у брак пре 18. године. Невладине организације које се баве заштитом права деце и мањинских заједница поздрављају најављене промене закона, посебно увођење дефиниције детета, како би се спречила различита тумачења о старосној доби особе која се сматра дететом. О потреби да се осим пооштравања законских норми спроводи и шира друштвена акција превенције дечјих бракова за Магазин говори Невена Марковић из организације Праксис.

Од 1. фебруара цене смештаја у државним домовима за старе повећане су након неколико година непромењених износа. У Србији постоји 25 државних геронтолошких центара, са 9.390 места. Осим недовољних капацитета, домови за старе нису равномерно распоређени према потребама  на територији целе државе. Због растуће потражње за оваквим видом смештаја у Србији се отвара све више приватних установа за бригу о старим лицима. Смештај у приватне домове, иначе скуп, такође је поскупео последњих месеци. Шта је потребно како би се ова услуга учинила доступном свим категоријама становништва и у свим локалним срединама питамо Радослава Миловановића, председника Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих.

У Српском културном центру у Паризу у току је изложба посвећена пиротском ћилиму под називом “Два лица”. Представљени су пиротски ћилими из колекције Етнографског музеја у Београду али и изложба циклуса слика “Путујуће шаре Србије” ауторке Милице Живадиновић која се за Магазин јавља из Париза.

Са вама, Јелена Видић.

 

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво