Читај ми!

Будућност пољопривреде у условима загађења микропластиком

О опасностима свеприсутности микропластике не само у нашем окружењу, већ и у нама самима, нашем организму, говори се и пише све више и чешће захваљујући расту научних сазнања о том глобалном проблему. Једва видљиви или оком невидљиви комадићи пластике - не већи од пет милиметара, који настају или наменски, за израду производа или предмета у козметичкој, текстилној и другим индустријама, или као резултат разградње већих пластичних предмета - прете практично са свих страна, јер се већ деценијама наша цивилизација не може замислити без тог материјала, чија се највећа предност у односу на многе друге, а то је његова издржљивост и постојаност, показала и као његова највећа мана, посебно у условима и даље нарастајуће производње и примене. Иако се највећа забринутост исказивала у односу на присуство микропластике у светским морима и океанима и утицај тога на људску исхрану, па самим тим и као опасност за здравље, најновија истраживања показују да микропластике у земљишту има далеко више. Процењује се да је маса која се сваке године таложи у земљи два до три пута већа од количине која плива морима и океанима. Микро, као и још ситнија, нанопластика могу да утичу на квалитет самог земљишта, могу да за себе вежу кадмијум, тешке метале и друге токсичне елементе, што све утиче на квалитет пољопривредних култура и безбедност хране која од њих настаје. У борбу светске науке са последицама присуства микро и нано пластике укључени су и наши стручњаци у оквиру projekta IMPTOX који проучава утицај тих честица на људско здравље при програму Европске уније "Хоризон 2020". Наша гошћа је једна од њих проф. др Јелена Мутић са Катедре за аналитичку хемију Хемијског факултета у Београду.

У "Магазину на Првом" и о:

- најновијем таласу пролећних пожара на отвореном у најшој земљи - зашто је немогуће искоренити опасну навику паљења стрњишта и ливада;

- пројекту „Татамате“ који је спровела "Кућа родних знања и политика" уз подршку Немачке организације за међународну сарадњу - ГИЗ, чији је циљ био сагледавање позиције оца у породичној заједници у актуелном тренутку, а с обзиром на и даље, чини се, неприкосновен патријархални модел;

- конкурсу за стипендирање Супер девојчица у ИКТ сектору који је расписао крушевачки Алтернативни центар за девојке у сусрет Међународном дану девојчица у информационо-комуникационим технологијама;

- позиву "Поште Србије" деци од 9 до 15 година да учествују на националном такмичењу у писању писма будућим генерацијама у оквиру обележавања 150 постојања Светског поштанског савеза при Уједињеним нацијама,

- а упознаћемо вас и са програмом 19. Фестивала европског филма "Европа око Европе" у Паризу чији је оснивач и уметнички директор Ирена Билић, филмски редитељ, филозоф и антропологкоја од младости живи у Француској и значајно је допринела промоцији наше, посебно филмске, уметности.

Са вама - Елизабета Арсеновић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво