Бетовенова Девета

Након неуспешног извођења Пете симфоније у це-молу, и Шесте у Еф-дуру, Лудвиг ван Бетовен није одустао од симфонијског стваралаштва. Иако на измаку животне снаге, у веома лошем здравственом и финансијском стању, успео је да напише и изведе још три симфоније. Међутим, ни Седма у А-дуру, ни Осма у Еф-дуру код публике нису много боље примљене. Бетовен је своју последњу симфонију намеравао да изведе у Берлину, сматрајући да га Беч никада неће признати као правог уметника. Уз то, бечка публика тог времена била је приклоњенија веселим Росинијевим операма, у којима је тражила бег из суморне стварности обележене Наполеоновим ратовима.

Да Бетовен није био сасвим заборављен, говори чињеница да су се фебруара 1824. у новинама огласили његови пријатељи и поштоваоци, тражећи да своју нову симфонију премијерно изведе у Бечу. Бетовен се предомислио и кренуо са припремама. У пуној сали бечког театра Кертнертор, 7. маја 1824, изведена је његова последња симфонија. Ни овај концерт није прошао без Бетовенових испада: према речима виолинисте Јозефа Михаела Бема, Бетовен је дириговао млатећи рукама и ударајући ногама, као да је желео да сам одсвира све инструменте и отпева све хорске гласове, а пошто је био скоро сасвим глув, стално су морали да му скрећу пажњу када је време да се захвали на аплаузу. Након завршних акорда, 2.400 људи клицало је Бетовену и његовој ингениозности. То је било прво извођење чувене Девете симфоније у де-молу, једног од најмонументалнијих дела класичне музике.

Глумица - Јадранка Селец

Аутор текста - Урош Милошевић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Емисија Српски на српском емитује се током дана у следећим терминима - 04:55; 07:55; 11:55 и 22:30

Ово издање можете чути поново на таласима Првог програма Радио Београда 20. и 29. марта