недеља, 18. феб 2024, 10:05
Слободоумне идеје Сретењског устава
Устав Кнежевства Сербије, издан и заклетвом потврђен о Сретењској скупштини 1835. године, пише на почетној страни оригиналног примерка првог штампаног издања Сретењског устава. А ситним словима у дну корица, у Крагујевцу, у Книжеско – Србској типографији. На самом средишту насловне стране је цртеж растворене књиге на маслиновој гранчици и мачу, поред које су тасови ваге за тачно мерење, правде у овом случају, а изнад свега људско око, које пажљиво посматра. Сасвим јасне асоцијације.
У историји државности и уставног развоја Србије Сретењски устав из 1835. године заузима посебно место. Реч је о првом уставу Србије којим је исказан истински државотворни и демократски потенцијал српског народа.
Шта је у Сретењском уставу било толико напредно за време у које је донет, које су историјске околности до тога довеле, на који начин је усвојен и прихваћен, и колики је његов значај, нека су од питања за професора Уставног права Крагујевачког универзитета у пензији, Драгана Батавељића, правника и данашњег саговорника Елизабете Арсеновић и Мирјане Никић, које су забележиле и ову причу.
Коментари