недеља, 24. дец 2023, 10:05
Градска и Кућа Симића - знаменита здања Крушевца
Багдала, Расина, Јастребац, али још много више Лазарев град, црква Лазарица, трг и на њему споменик косовским јунацима – главни су симболи Крушевца уз, наравно, ненадмашну духовитост и довитљивост његових житеља, који и јесу извор легенде о „чарапанима“. Историја Крушевца пише се више од 650 година, тачније од 1371. када га је као своју престоницу подигао кнез Лазар Хребељановић, потоњи јунак и страдалник у Косовском боју 1389. И ако још негде, осим на самом Косову, оно као симбол траје вековима у историјски заустављеном тренутку, онда је то Крушевац, баш како о томе сведоче поменута градска обележја. А придодају и два здања у самом центру, две куће, свака на свој начин.
Градска кућа - садашњи дом Скупштине Града Крушевца, а подигнута почетком 20. века као седиште Окружног и Среског начелства. Архитектуром и естетиком, пођеднако споља и изнутра, и данас репрезентативна, једноспратна грађевина у стилу неокласицизма од 1971. дичи се циклусом мозаика „У славу Крушевца“ којим је сликар Младен Србиновић не само увеличао лепоту сале чија је намена одувек била свечана, већ и додатно утемељио и уметнички доградио свест о пресудној, одређујућој важности косовског и боја и мита не само за Крушевљане, већ за све који су живели или ће живети у Србији.
Не даље од стотинак метара, на ободу Трга косовских јунака и у сенци истоименог споменика, који је исклесао вајар Ђорђе Јовановић и који је симбол Крушевца још од 1904., налази се још једна кућа, Кућа Симића, једна од најстаријих грађевина – верује се да је подигнута крајем 18. или почетком 19. века.
И изгледом и историјом нудила се да постане музеј, што се и десило 1951. Но, од 2008. живи нови и другачији музејски живот, јер од тада у њој станују поставка која дочарава породични живот у вароши у првим деценијама 20. века, али и изложбе које не допуштају да се заборави стари грађански дух.
У Градску кућу Крушевца и у Кућу Симића ући ћете заједно са Елизабетом Арсеновић и Мирјаном Никић.
Коментари