Некропола у Рајцу и обичајно наслеђе у Неготинској Крајини

Неготинска Крајина, географски гледано, крај је у североисточном делу Србије између Дунава, српско-бугарске границе, планина Дели Јован и Велики Гребен, и Вратњанске реке. Део је Влашко-понтијског басена где се налази и тачка најниже надморске висине у Србији, само 28 метара, на ушћу Тимока у Дунав. Чини је плодна равница поред Дунава и Тимока те побрђе и брежуљкасто земљиште, због чега су развијени ратарство, воћарство и виноградарство. Историјски, појам Неготинска Крајина обухвата далеко већу територију од данашње Општине Неготин, захватајући делове Зајечара, Кладова и Мајданпека и бљештећи јунаштвом Хајдук-Вељка Петровића. Али, постоји још једна димензија која, поред прелепе и богате природе и дуге и специфичне историје – какаву почесто имају предели на границама држава, народа, цивилизација – искрсава док се помене Неготинска Крајина, као уосталом и цео исток Србије, а то је ореол мистичности због и даље чврстих веза са прастарим обичајима и веровањима, које су религије само заогрнуле, али не и потрле. Због тог додира са исконском прошлошћу и живом традицијом, која и даље обликује колективну свест заједнице, тамо се ступа са знатижељним страхопоштовањем.