Нижи ниво квалитета производа - нови "трик" произвођача и трговаца

Инфлација нам празни новчанике, породице скраћују и модификују спискове за набавку у складу са све скромнијом куповном моћи, а држава проширује списак основних потрепштина чије цене ће бити привремено смањене. Трговци су, међутим, послегли и за различитим „триковима“ како би замаскирали значајан скок цена. Већ смо уочили смањење тежине, али не и цене производа, но скоро па неприметно пролази податак да су произвођачи посегли и за спуштањем квалитета робе задржавајући старе цене. У Европи су већ сковане фразе како би се именовали трикови за варање потрошача, а ми ћемо о овом феномену разговарати са Зораном Николићем из Националне организације потрошача.

Недавни инцидент на фудбалској утакмици између репрезентација Румуније и тзв. Косова, која је на кратко прекинута након што су румунски навијачи почели да скандирају "Косово је Србија", али и сличан који се десио у јуну, када су две репрезентације играле први меч у Приштини, поводи су да отворимо питања којима се наша јавност ретко бави. Дакле, колико знамо о држави - нашем првом суседу, једином са којим Србија никада није ратовала, земљи чланици ЕУ и НАТО која одлучно одбија, упркос притисцима западних савезника, да призна независност Косова. Да ли је наш поглед на некада, уз Албанију, најнеразвијенију земљу Европе остао заробљен у шаблонима формираним 80-тих година прошлог века, упркос драматичним променама које су се десиле у последње три деценије. Одговоре тражимо до историчара Владимира Тодића.

У данашњем Магазину и о недавно покренутом подкасту намењеном зналцима, али и свим заљубљеницима у историју. Historycast, како кажу његови покретачи, има за циљ да, уз помоћ релевантних саговорника, открива приче иза историјских чињеница, људе иза историјских ликова и живот иза историјских датума. У првој епизоди историчари Иван Дрљача и Андреј Вујичић, уз помоћ психијатра Милутина Костића упустили су се у истраживање сржи амбиције и личности једног од најутицајнијих људи XX века, владара Совјетског Савеза од 1924. до 1953, Јосифа Висарионовича Стаљина. О мотивима да се знања историчара укрштају са другим експертима, доминантно психолозима и социолозима, како би се историјским чињеницама додала нова димензија, разговарамо са историчаром Иваном Дрљачом.

Са вама Јелена Видић.