понедељак, 21. авг 2023, 20:00
Реприза
Милорад Поповић Шапчанин
Милорад Поповић Шапчанин (1841-1895) био је песник, романсијер, драмски писац, управник Народног позоришта, писар Министарства просвете и црквених дела Кнежевине Србије и почасни члан Српске краљевске академије.
Многи су о њему говорили: једни га претерано хвалили, други, пак, превише кудили. Верујемо да је тако морало бити са личношћу која је за свог кратког живота обављала низ значајних културних, просветних и државних функција у Србији током друге половине XIX века. Био је секретар Министарства просвете, инспектор, ревизор и надзорник српских школа. Значајан је као реформатор српске просвете, који се упознао са немачком просветом током студијског боравка у Немачкој. Превео је педагошко дело немачког педагога Карла Кера: "Рад у школи". Многи су о њему говорили: једни га претерано хвалили, други, пак, превише кудили. Верујемо да је тако морало бити са личношћу која је за свог кратког живота обављала низ значајних културних, просветних и државних функција у Србији током друге половине XIX века. Био је секретар Министарства просвете, инспектор, ревизор и надзорник српских школа. Значајан је као реформатор српске просвете, који се упознао са немачком просветом током студијског боравка у Немачкој. Превео је педагошко дело немачког педагога Карла Кера: "Рад у школи". Био је неуморни културно-просветни и јавни делатник. Песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Написао је више позоришних дела која су извођена на београдској сцени. Објавио је преко 20 књига. У вечерашњој емисији ''Код два бела голуба'' чућемо причу о животу и стваралаштву Милорада Поповића Шапчанина, као и о књижевним, драмским, позоришним и просветним приликама у Србији тога времена.
Аутор емисије: Александра Јагодић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари