Запажен успех матураната Ужичке гимназије у сусрет великом јубилеју школе

Када је декан Медицинског факултета у Београду, професор Лазар Давидовић, саопштио да је на овогодишњем пријемном испиту на том факлутету, други пут заредом највише примљених кандидата из Ужичке гимназије - за којом следе они из Шабачке, па тек онда из три београдске - позор многих медија усмерио се на ту, једну од пет најстаријих гимназија у Србији, основану 1839, исте године када и Прва београдска.

Годинама уназад ужички гимназијалци и њихови професори бележе изузетне успехе на многим пољима, а сама школа делује и као врло посебан културни центар, који је између осталог изнедрио и сада већ добро знан и цењен регионални књижевни фестивал "На пола пута". И док ових дана расте брига око будућности образовног система у нашој земљи, вест из Ужица као да је удахнула наду да није баш све и баш свуда изгубљено, па је то и повод за разговор са директорком Ужичке гимназије Биљаном Грујичић.

На пољима широм земље увелико траје убирање овогодишње летине, а по завршетку тог посла, суочићемо се са дугогодишњим и чини се нерешивим проблемом - паљењем стрњишта које угрожава и земљу и ваздух, као и здравље и животе. Зашто се не може допрети до свести пољопривредних произвођача, који упорно практикују тај штетан и опасан начин наводне припреме њива за нову сетву и поред високих казни запрећених законом, питаћемо Ивана Зарева, дугогодишњег начелника Управе за превентивну заштиту Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије.

Шта је то патофизиологија, зашто већ три деценије расте важност проучавања ове научне дисциплине која се односи на све гране медицине и који је значај чињенице да је 9. Међународни конгрес патофизиолога одржан у Београду уз учешће неких од највећих стручњака из целог света, рећи ће нам проф.др Владимир Јаковљевић, декан Медицинског факултета у Крагујевцу и главни организатор конгреса.

У "Магазину на Првом" и о:

- контроверзама око дозволе коју је Међународна агенција за атомску енергију дала јапанским властима да почну испуштање воде из реактора нуклеарке у Фукушими, разорених у земљотресу 2011,

- као и о занимљивој изложби „Освајање равнице – Бегеј Свети Ђурађ 1319 – 1947, кроз одабрану архивску грађу“ ауторке Љубица Будаћ, историчара и архивски саветник Архива Војводине у чијим просторијама је недавно и отворена.

Са вама - Елизабета Арсеновић.