Србија и економија: минимални пад инфлације и даљи раст цена

Међугодишња инфлација је успорила у априлу на 15,1 одсто, што је у складу с ранијим проценама Народне банке Србије да ће њен врхунац бити у првом тромесечју, саопштила је НБС. Да ли би до краја године она могла да буде једноцифрена како најављује гувернерка, али и представници власти? Ако смо прошли врх таласа инфлације, да ли су и цене достигле свој максимум или ћемо и даље бележити њихов раст? То су нека од питања за доцента Светозара Танасковића са Економског факултета.

Социјално-економски савет прихватио је заједничку иницијативу два репрезентативна синдиката – Уједињених гранских синдиката Независност и Савеза самосталних синдиката за отпочињање преговора о утврђивању нове минималне цене рада. У време инфлације када свакодневно расту основни трошкови живота као што су храна, струја и гориво да ли ће њихови захтеви бити прихваћени? Колико повећање траже и да ли су послодавци спремни да им изађу у сусрет? Какав је став државе? То су нека од питање за наше госте Валентину Илић из Синдиката образовања и Зорана Марковића из Синдиката металаца.

Скоро свака четврта млада особа у Србији стара до 24 године је незапослена, показују подаци Националне службе за запошљавање. Поред државних програма за њихово запошљавање, постоје и пројекти Немачке развојне сарадње које реализује ГИЗ. Обуке „Активно тражење посла” и „Пут до успешног предузетника” до сада је похађало око 5.000 грађана, од чега се највећи број определио за оне који им помажу да покрену сопствени бизнис.О томе колико су се овакви пројекти показали као добар пут до формалног запошљавања, разговарамо са Маријом Бранковић из ГИЗ-а.

Оболели од малигних болести убудуће могу о трошку Републичког фонда за здравствено осигурање да замрзну репродуктивни материјал како би по завршетку лечења имали прилику да се остваре као родитељи, саопштио је РФЗО. О томе које категорије људи могу да се пријаве и каква је процедура разговарамо са Иваном Ђунисијевић из Републичког фонда за здравствено осигурање.

Деца из Србије узраста 10 година остварила су натпросечан резултат у читалачкој писмености, према резултатима истраживања Студије о напретку у Међународној читалачкој писмености. Ученици четвртог разреда основних школа из Србије добили су 514 поена, што је више од 500, то јест више од просечне вредности скале, наводи се у студији ПИРЛС-а. Наш саговорник је Бранислав Ранђеловић, директор Завода за контролу квалитета образовања и васпитања.

Уредник и водитељ Дијана Иванов Кадић.