Удружење "Магличград" оживљава тврђаву Маглич

Претпоставља се да је изграђен после монголске провале 1240. године, а први писани подаци о том средњовековном граду потичу из 1337. године, из времена архиепископа Данила II, који је, поред тада постојећих објеката у унутрашњости зидина, подигао палату и ћелије. Осим дебелих зидина, Маглич чине и седам кула високих десетак метара и главна Дон Жон кула која је висока око 20 метара. Унутрашњост града састоји се из два дворишта, мањег и већег у којем се налазе остаци цркве Светог Ђорђа, поменуте палате, као и пекаре и две цистерне за воду. Смештен је на високој стени која доминира Ибарском долином, а због неравног терена, неправилног је облика. Многи Маглич, удаљен тридесетак километара од Краљева, на магистралном путу који води ка Новом Пазару, Црној Гори и Косову и Метохији, називају српским Камелотом.

Поред Маглича који, када се путује чувеном Ибарском магистралом, напросто бљесне иза једне окуке у долини, остављајући путнике без даха и погледа закованог за врх стрмих литица брда којим господари, до лета 2022. углавном се само пролазило.

Ретки су се одважавали да Маглич освоје макар само шетњом до зидина и тако дотакну векове, нигде видљивије у Долини векова у којој се и налази. Од тада, подножје Маглича, некадашње подграђе тврђаве, населили су млади ентузијасти, донекле и авантуристи, сада и формално окупљени у Удружењу „Магличград“. 

Упознаћете Милоша Сретеновића, археолога родом из Београда, са Коњарника, оснивача удружења и предводника идеје о оживљавању тврђаве Маглич, са којим су, о његовим идејама од којих су неке већ реализоване, а остале само што нису, разговарале Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.