Сваштаријанац из Смедеревске Паланке

Међутим, баш као и код речи „чаршија" и „касаба", и код „паланке" најчешћа прва асоцијација је њено пренесено, нажалост пежоративно, погрдно значење. „Паланка" и „паланачки" често су изрази за учмалост духа, малограђанштину, никада пређену границу између села и града. Мада, ми који не живимо у местима која у свом називу имају „паланка" треба да се сетимо Радомира Константиновића и његове „Философије паланке" која нас већ у уводу опомиње да је искуство свих нас овде - паланачко те да та реч „иде до појма судбинског". Но, лакше је то живети када си заогрнут именима Београда, Крагујевца, Ниша, па и Смедерева уз које је - Смедеревска Паланка.

На један сат и 11 минута вожње колима од главног града, налази се та варошица која у вековима дугој историји као да није успела да побегне од паланке у свом називу. Само први у том низу је Аспри Еклесија, а онда следе: Бинк Паланка, Јени Паланка, Велика Паланка, Хасан-пашина Паланка, само Паланка и, на концу, Смедеревска Паланка. Са двадесетак хиљада становника на територији вароши, без околних 17 села, она данас важи за административни центар области Доње Јасенице - и због величине, и због институција смештених у њој. Између осталих, и изузетног Народног музеја чија дела у сталној поставци „Српско сликарство 1900 - 1950" су незаобилазна за приређивање било које репрезентативне националне изложбе која се односи на тај период.

Када смо младог директора музеја Стевана Мартиновића замолиле да нас упозна са неким ко Смедеревску Паланку познаје у душу, ко слови за хроничара вароши и могао би да прича о њој, некада и сада, одвео нас је код Слободана Тодоровића- Токија, човека са много занимања и варошку легенду, у његову по много чему необичну кућу, коју сам назива „Тодора вилајет".

У њу, баш као и у једну посебну причу о Смедеревској Паланци, забележену и у Токијевим књигама „Паланачке тајне", „Паланачке закачке" и „Паланачке приче" увешће вас Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.