понедељак, 13. феб 2023, 10:05
Светски дан радија - 13. фебруар
У већем делу света, радио и даље држи прво место по заступљености јер је технолошки приступачнији и једноставнији од других медија. Вести и музика које емитује стижу до најудаљенијих места и заједница. Према свим истраживањима, он је и даље најраспрострањенији медиј чији значај нису умањили савремени облици комуницирања. Последњих година, нарочито током пандемије коронавируса, јавност је углавном путем друштвених мрежа била затрпана различитим теоријама завере: о харповима, 5 Г мрежи, вакцинама, а последња и можда најапсурднија била је попис. Доводећи у наше програме професионалце покушавали смо да слушаоцима разјаснимо све оно што им се у вези са „сумњивим“ догадјајима чинило нејасно и изазивало недоумице. То ћемо учинити и овај пут са стручњацима који ће говорити о темама које су код људи проузроковале страх, углавном због недовољног познавања чињеница. Наши гости су Др Мирјана Николић редовни професор Факултета драмских уметности у Београду, шеф катедре за менаџмент и продукцију позоришта, радија и културе; социолог Срдјан Продановић са Института за филозофију и друштвену теорију; пензионисана професорка Електротехничког факултета Ирини Рељин и др Татјана Радосављевић,пулмолог
Социјално-економски савет усвојио Нацрт закона о здрављу и безбедности на раду. Које новине доноси? Колике ће бити казне за непоштовање прописа у тој области чућете од Небојше Милетића,члана радне групе из Уније послодаваца Србије и Саше Торлаковића, председник Синдиката радника градјевинарства
Обим сиве економије у Србији је у паду, али да би се достигле земље централне и источне Европе потребно је уложити још више труда, показала су три економска истраживања које је представио НАЛЕД. Процене су да је свако четврто предузеће укључено у сиву економију док је пре пет година то било свако треће. Реч је о суми од чак 6,5 милијарди евра, колико предузећа и предузетници годишње зараде, а да не плате порез. О новом Програму за сузбијање сиве економије коју припрема Влада Србије разговарамо са Иваном Радаком из НАЛЕД-а
Више од 700.000 градјана Србије нема ниједан свој зуб, показало је истраживање Института „Батут".Разлози су вишеструки, а један од њих је, кажу стручњаци, чињеница да је систем државне стоматолошке заштите изгубио корак са приватном, па самим тим онемогућио људе са мањим примањима да се лече. Да ли би стоматологију требало вратити у обавезни систем здраствене заштите једно је од питања за стоматолога Драшка Карадјиновића из организације „Доктори против корупције"
уредник и водитељ Дијана Иванов Кадић
Autor:
разни аутори
Животне теме, атрактивни гости, добро расположење - анализа актуелних дешавања, вести из земље и света. [ детаљније ]
Коментари