недеља, 06.11.2022, 10:05 -> 17:58
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић
Благо Народног музеја у Пожаревцу
Музеји – тихи, достојанствени, ненаметљиви, а стално присутни сведоци: далеке и блиске прошлости једног града, краја, државе; или, цивилизацијски важних вештина, предмета, догађаја, личности; развоја грана науке или уметности, а у новије време чак и неких појмова, сензација и феномена. Сведоче о томе и ко смо били – и ко је био пре нас -и шта се и како радило, како смо и колико брзо напредовали у развоју друштва и државе, јесмо ли ишли у корак са осталима у развоју културе, по чему смо слични другима, а по чему се разликујемо и шта је истински наш допринос, па зато и наш понос.
Музеји су, рецимо то и тако, простори сведочанства о трајању кроз време, увек присутна копча која спаја сва три његова тока - прошлост, садашњост и будућност. И зато су музејска здања, посебно националних или, како се код нас називају, народних музеја најчешће у центру места. Ту и треба да буду. А настоји се и да та здања буду репрезентативна, лепа, чак раскошна, да и самима собом причају причу о времену у ком су настала, због чега смо поносни на претке, или да су наменски зидана, да би потомци били поносни на нас.
У својој тишини и достојанственом миру, музеји раде: излажу, приказују, објашњавају, тумаче, опомињу, украшавају, нудећи необориви доказ да је управо култура у самим темељима сваког и друштва и и државе. Ако желимо да заиста осетимо ко смо ( и шта би требало да будемо), одлазак у музеј ће пред сваким од нас поставити непогрешиво огледало спознаје.
А ако пожелите да обиђете Народни музеј у Пожаревцу, који је, прославивши недавно 125 година постојања, други најстарији у Србији - после Народног музеја у Београду основаног 1844 - мораћете то да учините тако што ћете обићи и добар део града. Јер, музеј се налази у седам објеката на пет адреса. Ту су: главна зграда са археолошком поставком и лапидаријумом; легат Миодрага Марковића Кланка са поставком српског сликарства прве половине 20. века; Кућа Добрњчевих са поставком „Пожаревац у време кнеза Милоша"; зграда Музеја културне историје у Немањиној 9, тренутно у фази реконструкције, у којој ће бити представљен Пожаревац и његова градска култура на почетку 20. века; Шатор Пожаревачког мира 1718. године, Етно парк на Тулби и Галерија савремене уметности на Старом корзоу.
Настао крајем 19. века формирањем збирке од око 350 предмета при пожаревачкој гимназији, највише захваљујући заузимању професора Луке Јевремовића , музеј је прешао пут на коме је био Браничевски, Окружни, Градски и, сада, Народни, са неколико десетина хиљада предмета распоређених у археолошку, етнолошку, историјску и историјско-уметничку збирку. Чувар је наслеђа целог Браничевског краја.
У главној згради музеја, у којој је археолошка поставка са лапидаријумом, дочекала нас је и кроз њу провела Теодора Бранковић, виши кустос-археолог.
Забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари