Чувене слике Народног музеја

Пикасова ГЛАВА ЖЕНЕ налази се у београдском Народном музеју од 1949. године и припада чувеној Збирци Ериха Шломовића. Њена вредност мери се милионима евра, иако би многи рекли и да је непроцењива, пре свега зато јер је важна и за историју уметности.

Све што је француски сликар и један од најистакнутијих импресиониста, Огист Реоноар макар пипнуо, баснословно кошта, а београдски Народни музеј има чак 76 његових радова, међу којима је највреднија КУПАЧИЦА из 1915. године, што је приближно време њеног настанка. Припада позном периоду његовог стваралаштва и на цени је међу колекционарима.

КАТЕДРАЛА У РУАНУ из 1892. године, позната и као "Ружичаста катедрала" у Народном музеју прича Монеову причу о светлости. Део је збирке од 20 слика катедрале које је сликао у различито доба дана и по различитом светлу, а ова сликана је у зору. Отуд на њој највише ружичасте, јер каква би зора била него као код Хомера - ружопрста.

Гогенова ТАХИЋАНКА је најзначајније и највеће од пет његових дела која су у поседу Народног музеја у Београду, од којих су четири из колекције Ериха Шломовића. Кнез Павле ју је, за свој музеј добио на поклон од свог пријатеља, француског колекционара, др Жоржа Виоа 1935. године, а њена вредност процењује се на двоцифрен износ у милионима евра.

Од свих својих слика, на Пети венецијански бијенале 1903. године, Писаро је послао ТРГ ФРАНЦУСКОГ ПОЗОРИШТА, зато што ју је сматрао својом најбољом сликом. У београдском Народном музеју налази се од 1930. године, као поклон чувене британске колекционарке леди Едит Честер Бити и њеног супруга. Вреди милионе евра.

КОМПОЗИЦИЈА II холандског сликара Пита Мондријана налази се у Народном музеју, тада Музеју савремене уметности кнеза Павла, као његовом делу, од октобра 1931. године, као дар Одбора за ширење холандске уметности у Југославији, који је обухватао 42 дела савремених холандских уметника. Иницијатор те вредне донације која је требало да зближи две земље, био је почасни генерални конзул Краљевине Југославије у Амстердаму, Корнелис Дирк Меренс. Намера Одбора била је да колекција прикаже главне токове и појаве у оној области њихове културе на коју су били нарочито поносни.

Аутор и уредник - Мирјана Блажић.

Глумац - Синиша Убовић.