Видовдан кроз историју Србије: шта се све догодило на тај дан

На Видовдан су нам се у прошлости догодиле ствари које су најчешће обележавале судбину целог народа. Нема датума у историји Србије који собом носи толико митологије, важних одлука, али и историјских прекретница. На првом месту је свакако Косовска битка 1389.године; Кнез Милан Обреновић, 1876.објавио рат Отоманској империји. Истог датума 1914.године убијен аустроугарски престолонаследник Фердинанд у Сарајеву; 1919. потписан Версајски уговор како би рат био окончан оног дана када је и почео. Александар Карађорђевић 1921. доноси Видовдански устав, а истог дана Спасоје Стејић покушава атентат на монарха. Покушај убиства краља није успео, али је Видовдан и те године ушао у историју Србије. Готово се заборавља да је и Стаљинова Резолуција Информбироа 1948. године донета на Видовдан, што је јасно говорило како је совјетски лидер највише рачунао на српску слабу тачку у вези са тим датумом. Говор Слободана Милошевића 1989. године на Газиместану одржан је такође 28. јуна, а судбина некадашњег председника је повезана је одређена на тај дан кад је изручен Хашком трибуналу 2001.године. Зашто је важно познавати и неговати националу прошлост? Које су највеће заблуде српске историје и како се односимо према културној баштини? То су нека од питања за историчара Дејана Ристића, директора Музеја жртава геноцида.

Две трећине људи у свету ради на црно, а незапослено је 207 милиона људи, показује најновији Извештај Међународне организације рада. Неједнакости које су већ биле присутне само су се погоршале, а жене и млади су посебно погођена група. Нарочито забрињава податак да је порастао број деце у дечјем раду за преко осам милиона и да данас износи око 169 милиона. То се десило први пут после 25 година опадања тог тренда. Има ли назнака да се траже решења за ублажавање кризе која је настала током ковида, а потом се свакодневно продубљује због рата у Украјини? Који ризици постоје на глобалном тржишту рада и могу ли у догледно време бити превазиђени? Хоће ли богати бити још богатији, а сиромашни на потпуној ивици егзистенције? Наш гост је професор Божо Драшковић, економиста.

Породичне фирме које запошљавају до пет радника често су темељ на коме се развија српска економија. Према тврдњама министра финансија, те компаније могу да рачунају на подршку државе о стабилно окружење у коме ће развијате своје пословне планове. Помоћ им нуди и Привредна комора Србије. Како се данас живи од микро и малог бизниса у Србији и са каквим се изазовима суочавају људи који су се определили да на тај начин зарадјују, чућете у причи Ивана Јовановића.

Планинарско друштво „Оштра чука", ОШ „Митрополит Михаило" и Сокобањско еколошко друштво започели су сарадњу која има за циљ одржавање и коришћење зграде некадашње школе у Раденковцу. Циљ им је да деца што више бораве у природи али и науче како да заштите своју околину и живе у складу са њом. Зграда основне школе у Раденковцу већ годинама уназад није служила својој првобитној намени. Међутим, планинари су је сачували од пропадања и део зграде прилагодили потребама планинарског дома. О својеврсном, аутентичном образовном центру разговарамо са Младеном Антићем из Друштва „Оштра чука".

Уредник и водитељ: Дијана Иванов Кадић