Поетика довиђења

Свако довиђења је прича за себе. Некад буде штуро и безбојно, а други пут се накити и зашећери, па тако отежало од претеране уљудности, обремени растанак. Има и тога да речима буде тесно, а поздраву широко. Довиђења уме и да се помеша са пољупцима и загрљајима, да се добаци преко рамена, да се отегне као лош документарац и да се заврши као неми филм. А може да буде и увек исто, као код мог комшије, госн Крсте, старог новинара, боема и песника. Довиђења као животна поетика.

Сви га знају по том поздраву, по лептир машни, громком гласу и по смеху. Јер он се смеје по слоговима, ономатопејски, надмено и дубоко, као краљ у италијанској опери.

Госн Крста често зазива бога и воли да усред неке гужве у редакцији телефоном позове братију неког манастира и да се с њима сит исприча. Маше великим шакама, слушалица га  једва стиже, и поштапа се кратким, увек истим библијским цитатима. Ко га први пут види, слуша с поштовањем и вером да се тамо негде стварно налази неки владика или барем ђакон. Остали се смејуље, гуркају и сашаптавају:

- Ма, Крста опет глуми лудило. Зове жену, а она добра душа па га пушта да се измотава.

Аутор текста и уредник - Мирјана Блажић

Глумац - Никола Којо

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње