Осећај за вокатив

Сећате ли се из основне такозваних питања за падеже? Ко – шта; коме – чему; кога – чега; хеј! ... и тако даље. Е, то „хеј!“ смо највише волели јер је било најлакше. Ту није имало шта да се учи, само замислиш како неког дозиваш. А кад смо за оцену мењали именице по падежима, и стигнемо до вокатива, нама онда лакне и ту хватамо залет ка она преостала два и обавезно оманемо да л’ је прво „с ким“ или „о коме“. А сад вокатив испаде проблем. Додуше, некад смо сви имали углавном домаћа имена која су се лако дозивала по граматичким правилима, или што би угледни лингвисти рекли – била су у духу нашег језика. А и нико нам тада није рекао да вокатив, на пример, не служи само за дозивање...

Како да се ослањам на језички осећај, кад смо сви у школи, на пример, професорку српског на ходнику дозивали са „професорка!", а директорку са „директорка!". А кад смо хтели да се наругамо некој нашој другарици што се прави паметна или некој штреберки, звали смо их „професорко!", што се ваљда уклапа у ону експресивну функцију вокатива. И ево, сад да сретнем своју српкињу из гимназије, појма немам како бих јој се обратио: са „драга професорка" или „драга професорко"...

Аутор текста и уредник - Мирјана Блажић

Глумац - Никола Којо 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње