недеља, 09. окт 2022, 10:05
Надежда Петровић – храброст изнад живота
Надежда Петровић – када изговарамо то име добро је заћутати бар на тренутак, мало тишине због поштовања, уместо наклона. Мало тишине за велика дела. Велика је и прича о тим делима и о животу и стваралаштву које стоји иза имена Надежде Петровић. Не може се очекивати да у једној радијској причи ухватите све важне моменте тако богатог живота. Тачно би било рећи да ћемо вам говорити о фрагментима, који су део тог огромног мозаика догађаја, обимног сликарског опуса, патриотизма, жртвовања и уметничких успеха велике сликарке.
И они који нису склони причама о јунацима прошлог доба сусрећу се са Надеждом Петровић, сваки дан. Баш кад и са својим новчаником. Једина жена чији је лик на некој од наших новчаница, оној од двеста динара. Са предње стране су приказани сликаркин портрет и скулптура, обриси манастира Грачаница и сликарска четкица. На полеђини је фигура Надежде Петровић као добровољне болничарке током Првог балканског рата, приказ цркве манастира Грачаница и део композиције с једне од Надеждиних слика. Све је једно са другим у вези и све их спаја животни пут Надежде Петровић.
Академска сликарка, оснивач Кола српских сестара, ратна болничарка која је неговала стотине рањеника из Балканских ратова и Великог рата у ком је и живот изгубила, хуманитарац, патриота - речју хероина. Основала је прву сликарску колонију у тада непознатом селу Сићеву, у близини Ниша, а њена жеља је била, како је изјавила, да доведе колеге из разних крајева земље и иностранства, „да сликају у пенеру, проучавају српске народне обичаје, размењују мишљења и искуства". Уметничка колонија у Сићеву постоји и дан данас и окупља уметнике, али и женска удружења која тамо организују различите сликарске радионице.
Надежда Петровић почива у породичној гробници на Новом гробљу у Београду, како је већ неко записао; „са својим љубичицама око струка и божурима из Грачанице".
Слушаћете причу из Чачка, родног града велике сликарке, забележену у кући занимљиве и прикладне историје да се у њу смести Галерија која носи њено име. Причала нам је Јулка Маринковић, кустос, а ми је преносимо вама - Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари