Без струје

Јавна термоцентрала једносмерне струје у Србији пуштена је у рад 6. октобра 1893. године. Најпре је осветљавала београдске улице, а од наредне године покретала је и градску електричну железницу, тј. трамвај. Прва пруга за возила на електричну вучу постављена је у правцу Топчидерског парка у дужини од 5 километара.

Потом је струја кренула пут установа, домова, кафана ... мада је кафана „Код Народне скупштине" Петра Јовановића Шапчанина преко боген-лампе засветлела још 1880. Напајана је струјом из генератора који је покретала локомобила, што је било само годину дана након проналаска електричне сијалице. А већина гостију у кафану је долазила са нагарављеним стаклом, јер се мислило да се од јаке електричне светлости може ослепети. У паузи између чинова електрично осветљење засијало је и у београдском Народном позоришту децембра 1882. године, а била је и једна сијалица на Тргу испред позоришта. Струја је Србију освајала лагано, колико се могло и имало потребе и пара. А питање које Гости из прошлости данас постављају гласи - како се у Србији живело без струје?

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић.

Глумац - Синиша Убовић.