недеља, 19.12.2021, 09:05 -> 14:32
Извор: Радио Београд 1
Аутор: Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
Мала српска Света гора у Овчарско-кабларској клисури
"Кад се из питомога Чачка, под вече погледа к западу уз лепу Мораву, два сахата више затвара се поглед двама високим кликовима. Оба врха, врхасти Овчар с леве а зупчасти Каблар с десне стране, у модрој вечерњој светлости, стоје као огромни ступови на вратима воденим, одакле се ваља Морава, највећа српска вода.“ Овако је 1875. у својој репортажи „Моравска клисура међу Овчаром и Кабларом“ писао мајор Михаило Илић, српски официр, један од јунака у бици на Јавору у Првом српско-турском рату, војни писац и научник, чија су дела служила као уџбеници за војне школе, преводилац са немачког, руског и француског, члан Српског ученог друштва, претече данашње Српске академије наука и уметности.
Пре мајора Илића, о јединствености и очаравајућој лепоти Овчарско-кабларске клисуре писали су и Вук Караџић, Јоаким Вујић и Феликс Каниц, не само зато што је редак природни феномен, дужине око 20 километара, дубине више од 700 метара, стрмих шумовитих литица, са међу њима укљештеним меандрима Западне Мораве. „И Србија има свој Монферато и свој Атос", речи су којима Каниц започиње опис клисуре, поредећи је са облашћу на северу Италије и острвом у Грчкој, нама познатом као Света гора, управо због броја манастира и светих места који су ту подигнути и трају вековима, скривени у њеним зеленим недрима.
Благовештење, Илиње, Никоље, Јовање, Успење, Савиње, Тројце, затим Сретење, Вазнесење, Ваведење и Кађеница - имена су десет манастира и два света места, равномерно распоређених, по шест, на висинама, обронцима и у подножју планина Овчар и Каблар. Зато клисуру зову и Малом српском Светом гором. Сматра се да су први подигнути још на самом почетку 14. века, а што су претрајали до данас може се захвалити великој акције њихове обнове тридеседтих година 20. века, коју је повео тадашњи епископ жички Николај Велимировић.
У порти манастира Никоље, тек који метар изнад Западне Мораве и тик уз увек прометну Ибарску магистралу, само што се изашло из Чачка и уронило у сен, хлад и склад Овчарско-кабларске клисуре, среле смо се и разговарале са Гораном Николићем, становником Овчар бање и радником Туристичке организације Чачка, који је нам је - као и многима пре нас - био водич кроз столећа светиња и ненадмашну лепоту природе тог краја.
Причу забележиле Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.
Коментари