Из историје Пожаревца

Сведоче томе непосредна близина Лепенског вира и културе која је ту трајала од око 9500. до око 5550. године пре нове ере; скулптура идола нађеног у атару села Кличевац, познатог и под називом Велика мајка, који представља траг засебне дубовачко-жутобрдске културе из Бронзаног доба, између 1500. и 1000. године пре нове ере; затим, римски град Маргум у близини села Дубравица на десној обали Велике Мораве, у близини њеног ушћа у Дунав - стратешки важно утврђење, насељено у континуитету од праисторије до средњег века; а у непосредној близини Пожаревца, још прецизније Старог Костолца,  је и Виминацијум, стари римски војни логор и град, који је настао у I и трајао до почетка VII века нове ере...

Први помен Пожаревца под именом које носи и данас је у другој половини XV века. Али најславнији историјски период почиње 1717. године, када је баш у њему потписан мир између великих сила Турске и Аустрије, због чега је Пожаревац добио место у свим уџбеницима историје широм света - ко год да проучава повест Европе, зна за важни Пожаревачки мир. И управо од тог догађаја и те године почеће и наша „којекуда" прича о прошлости града, коју нам је казивао доктор историје Мирољуб Манојловић, некадашњи директор Народног музеја у Пожаревцу.

Биће ту и сећања на капетана Кочу Анђелковића и његову, на кратко од Турака ослобођену, крајину, затим, на славне војводе у Првом српском устанку, Пожаревљане, Миленка Стојковића и Петра Добрњца, а посебно и највише о пресудном трагу који је у развоју града оставио кнез Милош Обреновић.

Забележиле, као и увек, Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.