Забавник

Београђани и остали заинтересовани имали су прилику да их виде у четири извођења, а једне од тих вечери у публици је био и највећи син наших народа и народности са супругом Јованком, и "крем де ла крем" политичког и културног живота земље. Председник Тито је чак дошао у гардеробу да поздрави славне госте из Британије.

Стајао је пред Беклиновим "Острвом мртвих" и призивао Дучићево "Подне".Да се вода макар мало узмрешкала, поверовао би да је сликан бокељски "Свети Ђође". Ал, ко зна, можда је Беклин ухватио дан кад је море било уљано и таквог га закључао у сећању за пет истих слика. Стоји пред једном од њих и не може у недоглед да рецитује Дучића. Рахмањиновљева симфонијска поема више би му легла од музејске тишине.Шта је натерало великог швајцарског симболисту да једно медитеранско острво, макар и не било болкељско, слика пет пута? Могао би бити новац, ал што да у длаку буду исте слике. И чамац и покојник и чемпреси и стене градобитне, пристаниште... додуше на једној су ињегови иницијали у камену. Има ли то уопште сврхе памтити кад су четири иста платна запосела разне музеје за истинско дивљење и ругање савременом копи пејсту. Пето се још тражи. 

Средином 1937. године шпанском сликару Салвадору Далију јавио се телефоном Жак Лакан, тада један од најпознатијих младих психијатара који је у часопису „Минотаур" прочитао његов чланак о „унутрашњим механизмима параноичне активности". Текст му се допао и пожелео је да се види са Далијем и да с њим поразговара о тој проблематици. Салвадор Дали није имао ништа против и, прилично узбуђен, исте вечери чекао је Лакана у свом атељеу у Паризу. 

Уредник и водитељ Мирјана Блажић.