Читај ми!

Михајло Идворски Пупин - отац електронике и телекоминикација

Прича која почиње захтевала би заправо форму романа-реке, а не радијску емисију краћу од једног сата. Јер у њој је толико притока и све су толико бујне, да их је тешко и пратити ( иако је јако лепо), а некамо ли обуздати и утерати у једно корито. Све је у тој причи широко, шарено и плодно као Банат у ком јој је извор. А име му је – Идвор.

Савремене електонске енциклопедије једноставно кажу: Идвор је насеље у Србији, у општини Ковачица, у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 947 становника. Познато је као родно место српског научника Михајла Пупина. Има ту још мало других података - да се за њега зна још у 17. веку, да је током 18. било важно као и друга погранична места Аустријске царевине, да су се 1848. Идворци побунили против Мађара, али ипак касније потпали под власт Угарске монархије, те да и у својим најбољим годинама место није имало више од две-три хиљаде становника.

И све би тако било равно, равно, једва гдегод и кадгод усталасано да се баш ту, у Идвору, није 1854. родио Михајло Пупин, један од најзначајнијих научника у историји људског рода и један од највећих родољуба и добротвора у историји нашег народа. Због те чињенице, као и због тога што је сам Пупин с поносом своје порекло истакао додавши уз породично презиме и „Идворски", мајушно банатско село је на географској карти света сада познато, знаменито и штрчи као неки Хималаји - посебно када је реч о науци. Многи Американци и данас не знају где је Србија, али такође многи због Пупина знају да је Идвор у њој.

Када бисмо само набројали све чиме се Пупин бавио, шта га је занимало и у којим све областима је постигао највише могуће резултате, не знамо да ли бисмо имали довољно времена да у једној емисији испратимо подробније макар један од већ поменутих многих токова који су чинили његов плодан, разноврстан и успешан живот. И зато, пошто је на првом месту увек представљен као „српски и амерички научник, проналазач и професор универзитета", бирамо да га и ми данас тако представимо.

Зато смо отишле у Идвор, право у центар села, код цркве, тик уз коју је и Народни дом, изграђен жељом и донацијом Михајла Пупина, у којем смо се среле и разговарале са др Драгољубом Мартиновићем, професором Електротехничког факултета у Београду, аутором две монографије о великом научнику, који је због дивљењу према његовом делу и сам последњих година, с обзиром да је у пензији, постао Идворац, купивши кућу која са Пупиновом родном дели комшијску ограду.

Причу о оцу електронике и телекомуникација, захваљујући којем можете, између осталог, да радио емисије слушате и преко својих мобилних телефона забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.

 

 

Којекуда Којекуда

Autor:
Аутори: Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић

Емисија Радио Београда 1 која ће вас, баш како јој и назив говори, водити од Келебије до Медвеђе, од Бајине Баште до Неготина - у сеоца и градове, у прошлост и будућност, у стварно и могуће. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње