Један од оних дана

Ух, какав сам напоран дан имала! Прво је мачка упорним гребањем по вратима решила да ме пробуди у пет ујутру не бих ли је нахранила. Након што је госпођица смазала своју туњевину, она се вратила на спавање, док сам се ја наредних сат времена узалуд превртала по кревету. „Ништа“, помислих, „блени у плафон и сачекај аларм.“ Следеће чега се сећам јесте да ме је из сна тргао звук телефона. „Где си?!“, панично ме је упитала колегиница. Погледам на сат – 8.15! Не могу да верујем да сам се успавала!