Чекајући помиловање за Десанку...

... а када се у Србији каже Десанка, онда може бити само једна - Десанка Максимовић. Песникиња, која је својим крхким бићем, као само од стихова и рима  сатканим, и својим великим делом, које нас прати и живи у нама од када научимо да читамо до када можемо да се сећамо, постала готово синоним за поезију у свести свакога ко говори наш језик. А да је баш тако, потврдило се на необичан начин у неколико претходних дана, од тренутка када је објављена вест да је комисија Завода за унапређење образовања и васпитања донела одлуку да у реформисаном програму за трећи и четврти разред средњих школа од следеће и школске 2021/22. више неће бити избора из Десанкине међуратне поезије, као ни из прослављене збирке "Тражим помиловање". Могло би се рећи, истог часа подигао се васколики Десанкин  народ и са свих страна загрмео - не дирајте нам Десанку! Рекло би се - неко им је у хлеб и у воду, а не у стих, дирнуо... И док се, под великим притиском целокупне јавности, чека коначни исход у вези са евентуалном променом одлуке комисије поменутог завода, Јутарњи програм се обратио за коментар управници Задужбине Десанке Максимовић, др Светлани Шеатовић. Пажљиво ћемо слушати и ваше реакције на исту тему у нашој рубрици "Питање јутра".