Бартоломео Куниберт о Сретењском уставу

По одласку из Србије, где је са одличним знањем српског језика обављао низ одговорних дужности у здравству и дипломатији, посебно као преводилац, специјални саветник и Милошев повереник у важним преговорима са енглеским конзулом Хоџесом, кнезу се придружио и у изгнанству 1843. године. Потом се вратио у родно место и до смрти 1851. године радио на обимном делу под називом "Историјски оглед о Устанцима и самосталности Србије". Књигу су по његовим упутствима завршила његова браћа, а у Београду је објављена 1901. године под насловом "Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића" у два тома. У поговору обновљеног издања историчар Душан Т. Батаковић је написао: "Бартоломео Силвестро Куниберт, лекар, дипломата и писац историје Србије, није доживео тријумфални повратак кнеза Милоша на власт 1858. године. Али драгоценом књигом о његовој првој влади на прави начин се одужио српском кнезу и српском народу и српској земљи, коју је до смрти сматрао својом другом отаџбином."

Кунибертово дело прожето је многим личним запажањима и утисцима, па иако "носи пре одлике успомена него праве историје", драгоцено је сведочанство као хронолошки приказ догађаја од почетка Првог српског устанка до 1839. године.

Међу тим догађајима свакако је један од најзначајнијих - доношење Сретењског устава 1835. године, који је на снази био свега две недеље, а сасвим је укинут после укупно четрдесетак дана. Зато смо у "Госте из прошлости" позвали управо Бартоломеа Куниберта, да својим речима посведочи о тим данима, када је Србија била на кратко уставна монархија.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић.