“Норма”

Романи је као изворе користио и своја ранија либрета за Маирову оперу "Медеја у Коринту" из 1813, и Паћинијеву оперу "Ирминсулова свештеница" из 1817. године, као и мотиве из Шатобријанове поеме у прози "Мученици".

Белинијева "Норма", једно од најпопуларнијих белканто остварења свих времена, као изузетан спој узвишене мелодике, вокалних изазова и драмске снаге, на премијери је доживела фијаско. Публика је била изненађена новим драматуршким поступком, а певачи исцрпљени тешким музичким и сценским захтевима, нису одговорили замислима композитора. Неуспеху дела на премијерном извођењу допринела је и  клака у публици, предвођена присталицама Белинијевог супарника, композитора Ђованија Паћинија. Међутим, после тридесетак извођења, публика је заволела "Норму" и нарочито чувену арију, каватину "Casta Diva" из првог чина; и финале које је једно од најлепших завршница романтичне опере. Ова осма по реду Белинијева опера, од десет колико их је компоновао, минула два века освајала је најпре европске, а потом и све светске оперске позорнице и до данашних дана остала у врху оперског репертоара. Не изводи се често јер захтевна улога Норме подразумева сопранисткињу специфичних гласовних могућности, изузетне флексибилности, драмске снаге, распона и вештине у извођењу белканто бравура, као и глумачки таленат; укратко - то је једна од најтежих сопранских улога.

У минула два века у улози Норме појавиле су се велике уметнице - прва је била Ђудита Паста, потом Марија Малибран, Џени Линд, Роза Понсел, Марија Калас, Рената Тебалди, Џоана Сатерленд, Ана Нетребко, Ћећилија Бартоли, Едита Груберова, Монсерат Кабаље. Наша "незаборавна Норма" била је Радмила Бакочевић, која је ову улогу тумачила више од 500 пута, највише откад је опера написана. Неке од њих чућемо и у данашњој емисији, јер у Госте из прошлости стиже нам опера "Норма" Винћенца Белинија.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић