уторак, 03. сеп 2019, 11:55

Српски на српском

За и против страних речи у српском језику - на интернет порталима расправљају се језикофили најразличитијих занимања. Има оних који су према свим другима нарогушени, па прогањају све што није наше, а ту су и они што све прихватају шаком и капом, толико да их више ништа не разумеш. А мени се у целом том јеку расправа чини да су стране речи најмањи проблем. Највећи проблем су крајности. Од света се не можемо изоловати, па наравно ни у језику, а да би требало неговати оно што већ имамо, па требало би свакако. Да се ја сад одлучим да ли сам за или против свих страних речи, то је већ бесмислен посао….

Ето га сад, од свог тог полемисања заборависмо на остале ствари. Сво време док се ми натежемо да ли нам нешто треба или не треба, не обраћамо пажњу да ни то што већ говоримо, не говоримо правилно. А ови најгласнији што се највише буне и држе се свога, најмање и знају. Које су то, у ствари, незналице!

И ја сам на крају испао незналица. Ја се буним и негодујем што други негодују, сви се бунимо, а од писмености ни трага ни гласа. Ја требам лепо да седнем, да засучем рукаве и отворим књигу, па тек онда да уперим прст у друге. Књиге нам на крају једине и требају, а не мудровања у празно. Ја од себе увек требам да почнем, али, ето, човек то данас све чешће заборавља.

Аутор текста - Јелена Вујковић, студент (Српски језик и књижевност, Филолошки факултет, Београд)

Глумац - Феђа Стојановић