уторак, 09. јул 2024, 20:00
Реприза
Нушић и Шантић: пријатељство два писца
''Дрво се на дрво наслања, а чоек на чоека.'' Ова наша народна изрека говори о потреби човека да има пријатеља. Да је пријатељ драгоцен сведочи и Џорџ Херберт, енглески песник који је живео у 16. и 17. веку. На једном месту он каже :''Стари пријатељ је најбоље огледало''. О томе да човек своје лице може да угледа у души најбољег пријатеља сведоче многа пријатељства.
У вечерашњој емисији ''Код два бела голуба'' испричаћемо причу о пријатељству два писца, Бранислава Нушића и Алексе Шантића. Ово пријатељство на посебан начин осветлило је ликове ових писаца, омогућило им да сами себе виде много јасније, а може и нама помоћи да их као људе и ствараоце боље сагледамо.
Поготово нам се лик Алексе Шантића у овој причи указује у попунијем светлу, пошто је Бранислав Нушић оставио читав низ живописних сећања која се тичу како њиховог пријатељства тако и самог Шантића. Пријатељство ова два писца огледало се у књижевној сарадњи, сусретима и разговорима. Оно је допринело и томе да се Нушић зближи са Мостаром, као и да се Алекса Шантић зближи са Београдом.
У говору који је након Шантићеве смрти одржао у оквиру удружења Цвијета Зузорић у Београду, говору који је под насловом ''Из Шантићевог живота'' објављен у ''Политици'' од 23. марта 1924. године, Нушић је изнео низ живих сећања на њихове сусрете и заједничке доживљаје. Из њих стичемо представу не само о природи лирског талента Алексе Шантића него, на посредан начин, и о књижевном дару самог Нушића. У овим сећањима јасно се види и топлина њиховог пријатељства. У емисији ћемо чути поједине сегменте из ових записа Бранислава Нушића.
Аутор емисије: Војислав Карановић.
Музички уредник: Радмила Дујаковић.
Autor:
Војислав Карановић
Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]
Коментари