недеља, 23. јун 2019, 09:05
Koјекуда
У емисији „Којекуда“, ове недеље, прича о тамбурици, тамбурашима, тамбурашким оркестрима и музици - симболима Војводине и Паноније.
Има их и другде, наравно, али где год да су или где год да их слушате, ситан, карактеристичан звук, који с разлогом зову везом, увек прво буди ову слику - равно и широко, докле сеже поглед; плаво, жуто, зелено; земљано, поорано, никло, покошено, овршено; мирно, споро, тихо - споља, али изнутра напрегнуто, вибрирајући од страсти, и љубавне, и туговне... Знамо, знамо да се не каже тако, али, што би стихом казао Мика Антић:
"Такав сам, ето. Шашав.
Зар сам крив што сам рођен
у крају где има милион
тамбура и јоргована?"
О магији и моћи тамбура, Мирјани Никић и Елизабети Арсеновић причао је Зоран Мулић, редовни професор на Новосадској музичкој академији, награђивани композитор, аранжер, али и дугогодишњи шеф-диригент Великог тамбурашког оркестра Радио-телевизије Новог Сада.
Фотографија са насловне стране: Осам тамбураша-Јаника Балаж и Тамбурашки оркестар
Коментари