недеља, 24. мар 2019, 09:05
Којекуда
Ако се мало размисли, није тешко закључити да не постоје мали музеји, чак и ако су, по простору који заузимају или по величини збирки које чувају, невелики површином или обимом. Зато што су музеји, чувари времена и сведоци развоја духа и идеја – важни. Сви су важни. И свако место које има музеј, њиме баш потврђује сопствену важност и допринос мозаику историје – каменом, костима, глином, оруђем, оружјем, заставама, мапама, намештајем, одећом, сликама, скулптурама, фотографијама…
Тако је - и зато - важан и Завичајни музеј Параћин. Његов почетак је још далеке 1947, када је наставник Момир Јездић у Основној школи „Радоје Домановић" окупио неколико ентузијаста и оформио лаичку археолошку збирку. Мада, сама идеја да Параћин треба да има музеј, још је старија и сеже у средину двадесетих година 20. века, у време највећег успона вароши као важног индустријског центра, са великим фабрикама стакла, штофа и цемента.
1977, прикупљена скромна, али вредна збирка предмета, смешта се у знамениту Ружићеву кућу у центру Параћина, где је и данас.
Годину дана касније видели су је први посетиоци, а од 1990. и званично је Завичајни музеј са наменом заштите уметничко-историјских дела. Стална поставка приказује слику прошлости целог краја, од праисторије до после Другог светског рата.
Зато нам предстоји још једна шетња кроз историју једног дела наше земље. На њу вас позивају - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари