Гости из прошлости

Отуд и усхићеност његових савремених следбеника, надреалиста и Андреа Бретона, који га у свом Манифесту надреализма назива духовним оцем покрета. Сматрали су га првим модерним уметником, пре свих Салвадор Дали, који предано проучавајући Бошове слике, као да је и сам из неке од њих изашао.

Швајцарски психијатар, оснивач аналитичке психологије, Карл Густав Јунг, Боша је назвао "господарем монструма", сматрајући да је управо он открио несвесно у човеку. Шездесете су Боша прихватиле као свог психоделичног сабрата, пригрливши сцене похотних грешника са његових слика као сањани животни модел, али без морализаторске поуке, која ни надреалистима није била битна. Није ни савременим филмским редитељима, којима су његове слике биле инспирација - Терију Гилијаму, Гиљерму дел Тору и Џорџу Лукасу.

Између свог времена, ране северне ренесансе, када је био уважен и признат уметник, и доба када су његова дела надахњивала савремене уметнике, Хијеронимус Бош је добио следбеника у сликарству Питера Бројгела Старијег, али је и изашао на глас као "ђавољи сликар", творац сподоба, чудовишта и химера, болесни маштар и моралиста. Оптуживан је и за вештичарење, за бављење астрологијом и алхемијом, па и за сликарско халуцинирање услед тровања крви неком болештином, или под опијатима. Насликао је четрдесетак, а можда и више слика, седам или осам их је потписао, скоро ни за једну се са потпуном сигурношћу не може тврдити да није фалсификат, а нека од њих су ремек-дела: Врт земаљских уживања, Кола сена, Брод лудака, Поклоњење мудраца, Христ носи свој крст, Крунисање трновим венцем, Искушење светог Антонија, Опсенар, Страшни суд.

Наш гост из прошлости биће - Хијеронимус Бош, уметник који је гресима, пороцима и  страховима средњег века и ране ренесансе дао облик, боју и фантастичну, симболичну, сатиричну и психолошку садржину.

Аутор и уредник емисије - Мирјана Блажић