понедељак, 24. дец 2018, 10:55

Српски на српском

Најлепше новогодишње честитке некад су се продавале на улици. Десетак дана пре краја године, продавци би склепали дрвене тезге и поређали честитке. Једна, она одозго, била је мустра, за гледање и премишљање, а остале су, заједно са белом ковертом, биле увезане гумицом. Да се не прљају.

Јефтиније честитке нису имале ни коверат, ни слику за уздах, ни цену за премишљање. Оне су у куће уносиле новогодишње фразе и једва проширене реченице. За више није било ни места, ни воље. Осим ако се машта не разигра, па се на пет-шест таквих честитки, сасвим ситним рукописом, не напише читава причица у наставцима или по строфа неке песме. Кад се успут макар једна загуби, у две куће се нагађа, смеје и дописује залутали текст. Одраслима, то је била прилика да изнесу старинско зелено налив-перо, упијач за мастило и пропуштене часове српског.

Када би, којим случајем, дали деци да допишу коју реч или да испишу све што породица некоме жели, прво би се обичном оловком повлачиле линије, које су се после писања брисале. Ако је било рђавог искуства од прошле године, деца су могла само да гледају. У новогодишњим жељама мешала су се мала и велика слова, и сејале се тачке и запете иза нове календарске године без икаквог реда, али ко да мисли о правопису, кад је важно било да рукопис буде што лепши, да се ред не укоси и да се не направи нека брљотина.

Глумица: Јадранка Селец

Уредник и водитељ: Мирјана Блажић