недеља, 02. дец 2018, 09:05
Којекуда
Сокобања. Варош угнежђена између моћних планина Ртња и Озрена, на око 400 метара надморске висине. Цела зелена, од густих шума, и цела мирисна, од лековитих трава. Зажуборена многим потоцима, речицама и једном, главном реком, иако јој је име у деминутиву – Моравица. А дубоко, у тим зеленим грудима, тихују, па онда на лице земље излазе, шест извора термалних вода, различите топлоте и један, хладне, минералне. То је благо овог краја које радује и очи и душу. И ту је почетак приче о здрављу или лечењу, по чему је Сокобања позната надалеко и од давнина...
Баш као и њена Специјална болница, настала још у првој половини 19. века, тада једноставно звана и знана као „шпитаљ". Заслуга је то књаза Милоша, иако је он само наставио и унапредио оно што су пре њега у Сокобањи радили Турци, који су хамам, пак, погигли на извору лековите воде, на идентичном месту где и Римљани, много пре њих, своје терме...
Прича о Специјалној болници, која следи, само је потврда да се, како пре хиљаду година, тако и данас, тамо иде због здравља и одмора. А пошто, уз врсне лекаре и остале стручњаке, у Сокобањи лече и ваздух, и вода, и земља, нека Вам не буде чудно што ћете чути да они многим болестима тепају, па их зову „бољкице".
То су чуле и забележиле Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић.
Коментари