Којекуда

О срећном и ретком открићу и траговима које су следили да би се ископали остаци ове праисторијске културе, руководилац ископавања, тадашњи доцент археолошке групе Филозофског факултета и директор Археолошког института, Драгослав Срејовић, је новинарима, између осталог, рекао: „Готово у свакој кући откривена је по једна или две скулптуре. То је било најпријатније изненађење. Први пут открили смо монументалну пластику из тог периода! Досад су углавном сретане фигурине од печене земље. Није претерано, верујте: ово што смо нашли су прве скулптуре у европској уметности".

На основу алатки резбарених од кости и осталих открића, Срејовић је закључио да ову културу, чије проналажење отвара нову етапу изучавања балканске преисторије, нису стварали земљорадници, него рибари и ловци. Показало се да су становници Лепенског вира пре око 8.000 година извели "неолитску револуцију". Створили су прву европску архитектуру и урбанизам, монументалну уметност, извршили поделу рада, припитомили прве домаће животиње и биљке.

Остаци старе мезолитске културе, једне од најсложенијих и најинтригантнијих европских култура, данас су покривени куполом која се ослања на челичну конструкцију и просторну решетку, са потпуно прозирним покривачем. Огромна бела купола Визиторског центра, на површини од 4.000 квадратних метара, чува само налазиште, амфитеатар, изложбени део и радионице, који су сада под сигурном заштитном мрежом.

Причу о Лепенском виру забележиле су Елизабета Арсеновић и Мирјана Никић.