Зигфрид Капер, путописац

Зигфрид Капер је поред својих историјских огледа и путописних текстова, објавио и две књиге својих превода српских епских песама. На његово интересовање за српску епику, нема сумње, утицало је пријатељство са Вуком Караџићем. Али је исто тако сигурно да је он у српској народној поезији нашао поље истинског заноса и инспирације. О томе сведочи и чињеница да је готово истовремено док је радио на својим препевима српских народних песама настајао његов спев посвећен Косовком боју, у којем је реч о српском цару Лазару.

Што се Каперових превода тиче треба нагласити то да је он, поред Талфијеве, својим преводилачким радом понајвише допринео продору народне поезије Јужних Словена у немачку књижевност, и преко ње у енглеску и француску. Поред путописа из Србије, Зигфрид Капер је писао и путописе из Босне. Пред крај живота посетио је и Црну Гору, о којој је такође писао путописне текстове, а путовао је и по Италији.

Томислав Бекић, приређивач и преводилац дела ''Крстарења по јужнословенким крајевима", у поговору књиге каже да је Зигфрид Капер на битан начин утицао на уобличење немачког и аустријског, а потом и европског јавног мњења о српском народу. Бекић даље тврди да је Каперова посредничка улога била изузетно разнородна и плодна и да је он, по свој прилици, био најзначајнији прегалац у подручју српско-немачких, односно југословенско-немачких културних веза и односа у другој половини 19. века. У време бурних политичких превирања, за то што је у Европи било позитовно мишљење о Јужним словенима, добрим делом заслужан је управо - Зигфрид Капер.

Аутор емисије: Војислав Карановић