недеља, 17. јун 2018, 09:05
Којекуда
Зажмурите и замислите: планине, али не оне љуте, оштрих врхова, већ питоме, малко развучене… На њима шуме и пропланци… А међу њима – језеро! Велико, дубоко, плаво-зелено… По њему острвца која плутају и зато мењају видик сваког дана… Миришу лековите траве, зрикавци зричу… А на једном крају, повише језера, шпалири малињака…
Месец је јули, година 2016; језеро је Власинско, надморска висина је 1204 метра; а ми смо у посети породици Момчиловић, Цветанки и Предрагу, њиховим синовима, снајама и унуцима, на породичном имању у махали Лазини или Шесто, како је ко већ зове...
Заогрнуо нас је не само величанствено леп летњи дан, какав ваљда само на Власини може да буде, већ, крочивши у кућу Момчиловића - а ту су генерацијама, не одлазе, шта више, враћају се - и најлепша могућа породична љубав и слога. И посвећеност тешком послу, у увек неизвесној фабрици под ведрим небом - гајењу „црвеног злата", малина.
У сезони када стижу и када најчешће слушамо тешке приче о цени и пласману, ми Вам „којекуда" нудимо једну другачију, слатку као - малине са Власине!
Ваше - Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић
Радио Београд 1, недеља од 09:05
Коментари