Читај ми!

Реприза

Српска хумористичка штампа у 19. веку

Вечерашња емисија ''Код два бела голуба'' говори о настанку и развоју хумористичке штампе у Србији, о хумористичко-сатиричним листовима који су покретани и издавани у 19. веку. Прича о овим листовима испричана је уз помоћ књиге ''Једна смешна историја'', чији је аутор Алек Марјано.

Прве облике хумора откривамо у многим облицима народног усменог стваралаштва, па и у записима неких средњовековних аутора. Појава хумористичке штампе, половином 19. века, означила је једну потпуно нову фазу развоја хумора и сатире. И на самом почетку налази се лист карактеристичног назива: ''Шаљивац''.То је наш први хумористички лист. Покренут је у новембру 1850. године у Београду.

Након овог листа покретани су бројни хумористичко-сатирични листови у Београду, Новом Саду, Панчеву, Смедереву, Нишу, Крагујевцу и у неким другим местима. Већина тих листова основана је са циљем да се коментарише актуелна друштвена ситуација, државни и међудржавни проблеми. Оснивају се листови живописних назива: Роми даба, Комарац, Домишљан, Рен, Хумориста, Жижа, Дангуба, Враголан и други. Сваки од ових листова покушавао је да уочи смешне стране ствари о којима је говорио, и да укаже на људске слабости, мане и недостатке. Писци и уредници као што су: Јован Јовановић Змај, Илија Огњеновић Абуказем, Сима Лукин Лазић, Милан и Јелисавета Пешић, створили су плодно тле које је помогло даљи раст и развој наше хумористичке штампе.

Од првог хумористичког листа ''Шаљивац'', који је покренут 1850. године, преко хумористичких листова ''Комарац'','' Змај'', ''Жижа'' и ''Стармали'', које је издавао Јован Јовановић Змај, па све до листова као што су ''Фењер'', ''Брка'', ''Ћоса'', ''Ера'', ''Кића'', ''Мирођија'', емисија даје сажет преглед историјског развоја хумористичке штампе у Србији 19. века.

Аутор емисије: Војислав Карановић.

Код два бела голуба

Autor:
Војислав Карановић

Од свог почетка, 1968. године, па до данас емисија Код два бела голуба прича приче о старом Београду, његовим житељима, појавама и догађајима, али и приче о прошлости осталих места Србије, и о свему ономе што представља живо језгро наше традиције. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво