Којекуда

Постојао као војничко утврђење и у Римско доба, именом Сарматес или „Mutatio Sarmatorum " - место на ком се уморни замењују одморним коњима, на чувеном Via militaris , Војном путу.

У Средњем веку знан је као Параћинов брод, што је било уобичајено за места уз велике реке и то управо она на којима их је било могуће прећи. Али не само да се не зна ко је био Параћин, по коме је брод носио име, него се не зна ни етимологија тог личног имена.

У „којекуда" причи ове недеље, упознаћемо Вас са његовом новијом историјом - од Првог српског устанка до Другог светског рата, и то тако што ћете слушати о више или мање познатим личностима које су је исписале. Од Карађорђа и Милоша Великог, преко Стеве писара, Мандрде хајдука и Татар-Богдана. А упознаћете и знамените личности и породице само тог краја, оне које не можете пронаћи чак ни на свезнајућем интернету, али без чијих живота и дела мозаик наше историје не би био потпун - генерал Илија Гојковић, Стојан Вељковић, Стојан Лешћанин, штампар Коста Хаџи-Видојковић и Светолик М. Драгачевац, срески начелник у пензији који је марта 1941. писао лично Хитлеру и зато био прва жртва у Параћину по доласку окупатора.

Све то зна, па нам је и причао, Ђорђе Петковић, правник у пензији, књижевник и публициста, господин у годинама достојним сваког поштовања, кога смо среле у Завичајном музеју Параћина.

Биће ово још једно занимљиво путовање кроз време, обећавају Вам - Мирјана Никић и Елизабета Аресеновић.

Слике смо добили захваљујући директору Завичајног музеја Параћин, Браниславу Стојановићу.

Извор слике са насловне стране: Википедија