уторак, 21. нов 2017, 10:55
Српски на српском
Према истраживању Републичког завода за статистику, више од четвртине грађана Србије никада није користило рачунар ни интернет. Па шта ако није?! Пре тридесет година нико у Србији није користио интернет, али смо користили оловке и енциклопедије, писали смо и читали књиге, одлазили у биоскопе и позоришта, и са пријатељима дебатовали уживо а не преко друштвених мрежа. Писменост, начитаност и речитост су биле на цени, а кафане су нам биле пуне живих википедија, рум четова и форума. А сад тамо свраћају онемели вај-фај зависници који су нон-стоп онлајн са селфијима својих виртуелних пријатеља, у свету који изгледа још увек није ушао у наше језичке речнике и приручнике...
Лако је са интернетом, од властите је постала заједничка именица и јасно је зашто се пише малим словом. А онлајн и вај-фај нам уопште не требају! Шта фали домаћим речима - умрежен и бежични интернет? И селфи смо могли да преведемо, као ономад студенти Филолошког факултета који су на вежбама као из рукава истресли двадесетак назива за "слику своју љубим" и качим је на Фејсбук...
Што волим те што се залажу за другачије писање, па онда они објаве неки приручник у коме нигде не пише да није нормативан, о чему наравно, у књижарама појма немају кад вам те приручнике продају, и ето забуне! Има ли таквих дилема и са скраћеницом вај-фај?
Драмски уметник: Феђа Стојановић
Аутор и уредник: Мирјана Блажић
Autor:
Мирјана Блажић
Свака грешка у језику има своју причу. Ко нађе грешку, ваљаће му и објашњење, ко не нађе, нека слуша причу, наћи ће се грешка сама. [ детаљније ]
Коментари