Тврђава Рам на Дунаву

Тврђава Рам спада у најстарија артиљеријска утврђења у Србији. Нема поузданих података о времену настанка ове тврђаве, али се први пут помиње 1128. године, као место у чијој близини су се сукобиле византијска и мађарска војска. За Рам, као идеално стратешко место, су се отимали Угари, Византијци, Турци.

Прва легенда о постанку овог села везује се за осниваче Рима, браћу Ромула и Рема. Турски извори овај град називали су Ихрам Харам Извесно је да је у Раму боравио злогласни Хунски вођа Атила, познатији под надимком Бич божији.

Једна од прича каже да је турски султан Бајазит II обилазећи своје војнике застао да се одмори на брежуљку са кога се пружао леп поглед на Дунав, и супротну угарску страну. Седећи тако на простирци - ихраму (турски назив за ћилим), кажу да је заспао. Када се пробудио осећао се као препорођен. После је наредио да се на месту његовог ихрама сагради тврђава, која је по ихраму и добила име. Историјски извори говоре да је данашња тврђава дело управо Бајазита II.

Рам има основу неправилног петоугла, највеће дужине 34 м и ширине 26 м. Град чини 5 кула сличних по архитектонској концепцији, али различитих основа распоређених на четири нивоа (3 спрата и приземље).

Све куле су имале приземље и три спрата, док је на сваком спрату био по једна отвор за топ. У град се улази кроз Донжон кулу смештену у југозападном темељу утврде. Тврђава је грађена као типично војничко артиљеријско утврђење од ломљеног камена.

Недалеко од утврђења Рам су Турци подигли караван сарај, око кога се временом развило данашње насеље Рам.

Са већом групом туриста, Мирјана Никић и Елизабета Арсеновић посетиле су ово место, и слушале причу историчара Ненада Михајловића.